Da li društvene mreže mogu pokrenuti društvene promene? Da li te promene zavise od tih platformi ili od ljudi koji su na njima? Da li su one uzrok ili posledica? Izvor ili kanal kojim teku informacije, ideje…?
Kako je tvit pokrenuo humanu akciju
Pre nekoliko meseci (februar, 2019. god.), blejao sam na Tviteru, i u jednom trenutku mi privuče pažnju tvit da jedna žena želi pokloniti nameštaj iz stana, pa je pitala za predloge, kome bi to bilo najkorisnije.
Bilo je više predloga, i jedan skrinšot, poruka dečaka koji je nedavno ostao bez majke, a pre šest godina bez oca, mi je privukao posebnu pažnju.
Bilo je puno glasova za tu ideju, neko se ponudio i da obezbedi prevoz, jer su se stvari nalazile u okolini Beograda, a deca žive u selu Batušinac, u okolini Niša.
Ova situacija sa Tvitera me je navela da razmišljam o tome kako društvene mreže mogu da se iskoriste u pozitivnu tj. humanu svrhu.
Društvene mreže = mesto za gubljenje vremena. Da li je tako?
Kada spominjemo društvene mreže, obično ih percipiramo na jedan negativan način, tzv. mesto za gubljenje vremena.
Oduvek sam smatrao da sve ima dve strane.
Imam prijatelje koji na primer, Facebook koriste u edukativne svrhe, kao izvor dolaženja do korisnih informacija iz sfere interesovanja.
Danima sam bio pod utiskom ove poruke. Razmišljao sam o tome, koliko je trebalo hrabrosti ovom dečaku da napiše jednu vrlo iskrenu poruku, i objavi je upravo na jednoj od društvenih mreža.
Vapaj za pomoć je odjeknuo daleko, zahvaljujući društvenim mrežama.
O tome sam razgovarao sa tetkom dečaka, sa Danijelom Uzelac, koja je vrlo rado podelila svoje mišljenje o društvenim mrežama, kao i iskustva, u njihovom konkretnom slučaju:
„Društvene mreže mogu biti od velike koristi. Meni su pomogle da delimično rešim i obezbedim osnovne uslove za život maloj Milici i Nikoli Vasiću, mojim bratancima, deci bez oba roditelja.
Moj brat, a njihov otac, stradao je u saobraćajnoj nesreći 2013-e, i njihova mama preminula je od karcinoma pankreasa 6. februara ove godine, i ostali su sami.
U Nikolinim godinama sam i sama ostala bez majke, i taj gubitak i krater u duši nosiću do kraja života. Majka je samo jedna, i zato, saosećajući sa njima iste večeri dok sam bdela nad mrtvim telom njihove pokojne mame, samo sam razmišljala kako zaštititi decu, da sve prežive lakše i stvoriti im normalne uslove za život i školovanje.
Moj vapaj za pomoć je odjeknuo, zahvaljujući društvenim mrežama daleko. Ljudi nisu ostali ravnodušni. Mnogo humanih ljudi se odazvalo i pomogli smo deci da taj prvi šok prežive.
Idemo dalje uz pomoć društvenih mreža da im obezbedimo bolje sutra. Roditelje im ne možemo vratiti, ali da budemo ljudi - još jedan apel: Vaše malo, njima mnogo znači! Budimo ljudi!“
“Hejtovanje” na društvenim mrežama
Svi primećujemo kako se društvene mreže percipiraju u široj društvenoj javnosti u poslednje vreme, i da se najčešće koriste u nekom negativnom kontekstu. Tu je najlakše nekoga iskritikovati, „hejtovati“ kako se to danas popularno kaže, i jedan super način da se izbace frustracije mnogih, i to je istina, i prilika da se javno o tome govori.
Zato je bitno da se društvene mreže, tj. sadržaj na njima ima svoju pozitivnu svrhu. Iz tih razloga je važno akcentovati svaki put kada se društvene mreže koriste u nekoj pozitivnoj, humanoj ulozi.
Pozitivni primeri na društevnim mrežama
Na Facebook-u postoji stranica koja se zove Dobre vesti iz Srbije, čija je osnovna svrha promovisanje dobrih primera. Oni pišu o dobrim primerima, akcijama, događajima.
Taj „hejt“ se pojavljuje na svim društvenim mrežama, ali pored tog hejta i te negativne energije, dobra vest je da postoje situacije kada se društvene mreže koriste na pozitivniji, društveno konstruktivniji način.
Čepening je primer ovoga o čemu govorimo, i to je ideja koja se razvila u Nišu. Ideja je da se čepovi sa plastičnih boca koje svi mi svakodnevno koristimo, sakupljaju i koriste za reciklažu plastike. Deo novca dobijenog od prodaje reciklirane plastike se koristi za neke humanitarne stvari, kao što je na primer kupovina invalidskih kolica, i tome slično.
Društvene mreže su izlog naše ličnosti i našeg karaktera
Jovan Vignjević, autor bloga jovanoviutisci.com, u okviru kojeg se najviše bavi internet oglašavanjem i društvenim mrežama, je jedan od najpozvanijih ljudi kada govorimo o ovoj temi:
„Društvene mreže su izlog naše ličnosti i našeg karaktera. Sadržaj koji možemo videti na društvenim mrežama zavisi od naših interesovanja i potreba.
Kod termina “Unapređenje sadržaja na društvenim mrežama” treba biti pažljiv. Postavlja se pitanje, šta zapravo znači “Unapređenje sadržaja”? Svako misli da je ono što objavljuje u redu, korisno i relevantno njegovoj publici kojoj se obraća.
Ako bismo odlučili da nešto tu menjamo, odnosno da uniformišemo i sam sadržaj na ovim mrežama, onda bismo doveli u pitanje ljudska prava i slobodu govora. A na ovim nečelima su društveni mediji i nastali. Važno je samo da nema onoga što se već sankcioniše na društvenim mrežama, a to je nasilje, govor mržnje i zloupotreba.
Društvene mreže svakako su medij koji može da utiče na stanje u društvu svake zajednice.
Pozitivno ili negativno.
Ali svakako su faktor uticaja. Korisnicima društvenih medija je namera da se identifikuju sa nekom informacijom koju pročitaju, čuju ili vide. Žele da se poistovete sa tim i iz tog razloga će je podeliti sa drugima.
Na osnovu toga treba voditi računa šta objavljujemo i kako objavljujemo. Uticaj na društvo u celini od strane društvenih mreža zavisi od sadržaja koji plasiramo i od toga kako ih koristimo."
Zaključak
Postoje primeri koji su iskoristili društvene mreže kako bi se pokrenule neke društvene promene. Obraćajući pažnju na takve primere, svi zajedno možemo uticati da se društvene mreže primenjuju u pozitivne svrhe.
Društvene promene su uvek moguće, i u suštini od nas samih zavise.
Tu je vrlo važan princip „biti, pa imati“, jer kada se rukovodimo ovim principom, onda su odluke, posebno one životno važne, po pravilu drugačije, plodonosnije za nas same, ali i za našu zajednicu.
Miljan Antić